Čuvajte zdravlje oka

Cuvajte zdravlje oka

Zbog smetnji koje nastaju usled iritacije oka pred ekranom,  samo 14 % ljudi traži pomoć lekara, a ostali ih zanemaruju ili ih nisu ni svesni

Često pacijenti pitaju očnog lekara kako da čuvaju dobar vid. Tu važe pravila kao i za sve stvari u životu: Treba slušati zdrav razum! Osnovna je redovna godišnja kontrola očiju kod oftalmologa. Zdrave navike koje su dobre za ceo organizam gode i oku. Naročito boravak u prirodi, gde za pogled nema granica.

Najčešći problemi na koje se ljudi žale nastaju zbog preteranog naprezanja očiju. Čitanje noću sa slabim osvetljenjem kod mladih ne izaziva problem, izuzev bespotrebnog naprezanja i ponekad glavobolje. Kod starijih pacijenata može čak da izazove i akutni napad glaukoma, odnosno skok očnog pritiska. Osobe koje nose kontaktna sočiva nikako ne smeju da spavaju s njima. Sočiva ne treba nositi kad se ide na bazen (zbog moguće vrlo opasne infekcije amebom, koja se izuzetno teško leči). Uvek treba nositi odgovarajuće naočare, i to po uputstvima oftalmologa, nikada ih ne treba pozajmljivati od drugog ili kupovati na pijaci, ma koliko se činilo da odgovaraju.

Važnu ulogu u očuvanju zdravlja očiju ima i lutein. Ljudski organizam ne može sam da ga sintetiše, zato moramo da ga unosimo hranom ili suplementima. Hranom, pre svega zelenim lisnatim povrćem i citrusnim voćem, ne unesemo ni trećinu tog pigmenta važnog za dugovečnost makule, odnosno mesta najjasnijeg vida, koje s godinama slabi. Neka istraživanja kažu da proizvodi koji sadrže dovoljne količine luteina (od 6 do 8 mg) povećavaju gustinu makularnog pigmenta za čak 43 %. Takođe, osim dosad upotrebljavanih vitamina i minerala, važnu ulogu u zdravlju očiju imaju i omega-3 masne kiseline koje su se uglavnom spominjale samo kao saveznici u borbi protiv bolesti srca i krvnih sudova.

Osim onima koji boluju od katarakte i glaukoma ili imaju druga oštećenja vida, dodaci ishrani s luteinom i omega-3 masnim kiselinama sve se češće preporučuju i onima koji su izloženi veštačkoj rasveti i kompjuterima. Prema statistikama, u poslednjih 10 godina problem suvog oka kao direktne posledice prekomernog sedenja pred kompjuterom, gotovo se udvostručio.

Sati i sati pred kompjuterom ne čine dobro očima. Kompjuterski sindrom nastaje kad se oko više sati napreže gledajući u ekran računara. Iritacija, crvenilo, svrab, zamagljen vid, jasni su signali da s očima nešto nije u redu. Te simptome ne treba ignorisati, mada 86 % onih koji ih imaju te smetnje zanemaruju. Odrasla osoba prosečno provede 50 sati sedmično pred kompjuterom i TV ekranom. Jedan od najčešćih problema s očima je suvoća oka. Nastaje jer pri radu na kompjuteru  trepćemo pet puta manje nego u normalnim uslovima, a upravo je treptanje ono što smanjuje mogućnost iritacije.

Brojna istraživanja pokazuju da gledanje u monitor toliko napreže očno sočivo, da to dovodi do kratkovidosti, odnosno pojave minus dioptrije.

U nekim evropskim zemljama postoje propisi o zaštiti na radu s kompjuterom. Po njima svaki radnik koji se koristi računarom pre zapošljavanja i tokom radnog odnosa mora redovno da pregleda vid. Propisano je da monitor mora biti udaljen najmanje pola metra od očiju i mora biti namešten tako da nema odbleska.

Za one čiji je posao povezan s dugotrajnim radom na kompjuteru, postoje pravila ali i životne navike, koje i pored obaveza i izazova okoline mogu da sačuvaju zdravlje očiju.

LaserFocus tim vam savetuje kako da čuvate vid:

Obavezno idite oftalmologu da vam odredi tačnu dioptriju.

Pravite pauzu bar na svakih sat vremena, ukoliko je vaš posao povezan s radom na kompjuteru šest do sedam sati. Prošetajte, opustite malo oči. Neki noviji kompjuterski programi izbacuju svakih sat vremena poruku „odmori se”. Mišić u oku razvlači i opušta sočivo i on nije predviđen da bude stalno aktivan. Može doći do akomodativnog spazma, da se oko zgrči i da se više ne opušta. Preporučuje se pauza na svakih tridesetak minuta, i to tako da odmaknete pogled od ekrana i fokusirate ga u daljinu. Takođe, barem nekoliko minuta lagano otvarajte i zatvarajte oči, jer to obnavlja suzni film. Ako su vam oči umorne i crvene, osećate pesak u očima, imate sekret u obliku niti ili vam je vid zamagljen, možda ste i vi žrtva preteranog naprezanja očiju. Suvo oko u velikom je postotku i obeležje ljudi starijih od 65 godina, a doprinose mu i hormonske promene, poput trudnoće ili menopauze, neki lekovi kao antidepresivi, kontraceptivi, diuretici.

Trepćite. Svaka osoba normalno trepće 10–15 puta u minutu. Kad ste koncentrisani, trepćete mnogo ređe. To će vremenom stvoriti nelagodu, a nepotrebno se suši rožnjača kad suze nisu ravnopravno raspoređene i vašim očima potrebna je pomoć.

Namestite dobru rezoluciju na monitoru. Ekran ne sme da titra, a opciju screen refresh morali biste posebno da namestite.

Osvetljenje u prostoriji takođe je veoma važno. Prostorija i radni sto moraju da budu dobro osvetljeni. Izbegavajte direktno udaranje svetlosti u ekran, jer će se u protivnom vidljivost ekrana pogoršati, a oči ćete morati dodatno da naprežete.

Stolica takođe igra važnu ulogu za vid. Kičma mora da bude u udobnom položaju, jer vam sedenje u krivom položaju može uklještiti vratne mišiće, što dovodi do slabijeg protoka krvi, a time smanjuje „ishranu” očiju.